Razvoj beba od rođenja do navršene prve godine podrazumeva brojne razvojne oblasti koje su međusobno povezane i zajedno čine ono što nazivamo „napredovanje bebe“. To su:

 

• Razvoj krupne motorike
• Razvoj fine motorike
• Razvoj perceptivnih sposobnosti
• Razvoj intelektualnih sposobnosti
• Razvoj govornih sposobnosti
• Socijalno-emocionalni razvoj

 

Razvoj krupne motorike

 

U prvim mesecima, beba će ležati na stomaku, postepeno podižući glavu. Oko 3. meseca moći će da zadržava predmet stavljen u njenu ruku. Kada počne da sedi, koordinacija će biti još bolja. Između 7. i 9. meseca uspevaće da sedi bez podrške, premeštati igračku iz ruke u ruku, postepeno pokušavati da se samostalno podiže iz sedećeg položaja. Mogu se očekivati i prvi znaci puzanja. Oko prvog rođendana, dete može da stoji, hoda uz pridržavanje ili uz držanje za jednu ruku. 

 

 

Razvoj fine motorike 

 

Po rođenju, beba kratko posmatra predmet i refleksno ga hvata. ”Otkriva” svoje ruke, igra se njima, posmatra ih, počinje da okreće glavu sledeći kretanje predmeta. Između 4. i 6. meseca uspevaće da razgleda predmet koji joj je stavljen u šaku, pokušavati da stavi igračku u usta. Postepeno će pokušavati i sve više uspevati da predmete hvata palcem i kažiprstom a ne samo celom šakom. Sa navršenom godinom dana moći će da namerno spusti predmet u kutiju, oponaša pokrete odraslih (na primer, šaranje olovkom po papiru).

 

Razvoj perceptivnih sposobnosti

 

U prvim mesecima beba na jače zvuke reaguje menjanjem aktivnosti, a na svetlo trepće. Time pokazuje da je registrovala neku promenu u svom okruženju. Na zvuk reaguje zadržavanjem pogleda, pokretom ili okretanjem glave prema izvoru zvuka. Prati pogledom premete iz svoje okoline, na primer predmet koji pada ili loptu koja se kotrlja. Sve više zaustavlja pogled na majčinim očima pa se postepeno stvara interaktivna veza koje mame primećuju i kojima se silno raduju.

 

 

Razvoj intelektualnih sposobnosti

 

Od klasičnog uslovljavanja, učenje se preko ispitivanja svog okruženja oralnim putem (faza kada beba stavlja predmete u usta), menja sve do asocijativnog i učenja putem pokušaja i pogrešaka. U prvim mesecima dete manipuliše predmetima, ispituje načine kako da uz njih proizvodi određene zvuke. Oko 8. meseca igra se bacajući predmete na pod ili traži neposredno sakriven predmet, a oko 12. meseca će pokazivati interesovanje i za one predmete sakrivene izvan njenog vidnog polja.

 

Razvoj govornih sposobnosti

 

Razvoj govora počinje povremenim oglašavanjem grlenim glasovima i samoglasnicima. Oko 4. meseca će na govor majke odgovarati gukanjem ili klicanjem. Javlja se vokalizacija dva glasa ili više njih. Oko 6. meseca oglašavanje bebe zvuči kao da peva jer modulira glas po jačini, visini i dužini. Primetno je i izgovaranje više određenih slogova uz promenu jačine i visine tona. Između 9. i 12. meseca uspeće da jasno udvoji slogove bez značenja (ba-ba), imitirati glasove iz okoline, poznavati nekoliko osnovnih reči (mama, tata, baba, pa-pa) i izvršavati jednostavnije naloge: dođi, nemoj…

 

 

Socijalno-emocionalni razvoj

 

U prvim mesecima beba veći deo dana provodi spavajući. Ponekad je to i 20 sati dnevno, da bi se krajem prve godine ovaj period skratio na 13-15 sati.

Beba gleda u majku dok joj se obraća, prestaje da plače kada se ona (ili neko drugi ko zadovoljava osnovne potrebe) približava i podiže je u naručje. Oko 3. meseca primetna je razlika u plakanju u zavisnosti od toga da li je beba gladna, ili je nešto boli, ili joj je neudobno, ili traži dodatnu pažnju. Plač je još uvek njen osnovni način izražavanja.

Ipak, oko 4.meseca počinje i glasno da se smeje. Ima pozitivinu emocionalnu reakciju na svaki ljudski lik kao i sve veći broj emocionalnih reakcija. Razvija se afektivno vezivanje za majku, a oko 10. meseca javlja se i strah od odvajanja od majke, pa time i otpor prema drugim licima iz okruženja.

Sve je primetniji i stepen samostalnosti kod deteta, pa oko 10. meseca dete može da pije iz šolje uz malu pomoć odrasle osobe, žvaće hranu, pomaže pri oblačenju, samostalno prinosi hranu ustima, dodaje predmet na zahtev.

 

Sve nabrojane razvojne oblasti se tokom prve godine razvijaju i prožimaju, i čine kompleksan sistem „lekcija“ koje je korisno što bolje usvojiti, zbog daljeg razvoja fizičkih i intelektualnih i osobina deteta.

 

Autorka teksta – Jelena Holcer, pedagog, direktor Škole za roditelje

*autorski tekst u vlasništvu Elfi brenda, podložan zaštiti autorskih prava uz zabranu korišćenja bez pismene dozvole vlasnika