Dojenje i rak dojke, istina i predrasude - intervju sa onkologom, Prim dr Đerđi Šarić

24-07-2018

Iako celokupna javnost podržava dojenje, posebno pri obelelžavanju Nedelje dojenja  - samo 13% porodilja u Srbiji doji. Mnogo je razloga koji idu u korist ove loše statistike, a jedan od njih je i pominjanje raka dojke od strane majki koje ne žele da doje. Neke od njih se plaše da bi aktivan rad mlečnih žlezdi, mastitis i razne komplikacije, mogli da uzrokuju i ovu tešku bolest. Da li su i na koji način povezani dojenje i rak, pitali smo Prim dr Đerđi Šarić, onkologa bolnice Sombor.

 

Postoje li naučni, stručni dokazi o povezanosti dojenja i raka dojke?

 

Dojenje sigurno nije uzrok pojavi raka dojke. Nigde u literaturi nisam našla podatak da dojenje izaziva rak dojke,  a iz iskustva rada u ambulanti tvrdim da dojenje ne izaziva rak dojke. Evo potvrde za ovo: ranijih decenija dojenje je bila uobičajena pojava, redovna navika  mladih majki.  Broj žena oboleo o raka dojke je bio tada manji. To ukazuje da je funkcija dojke - dojenje, i da je potrebno dojiti bebu. Često se kao faktor rizika za rak dojke navodi i NEDOJENJE.

Samostalno uzimajući u obzir, UZROK raka dojke nije dojenje. Medju statističke faktore rizika za nastanak raka dojke spadaju: porodjaj u kasnijim godinama  (posle 30. godine života), nedojenje, rak dojke u porodici i povećana količina estrogena u krvi koja se manifestuje ranom menarhom(prva menstruacija pre 12. godine života), i kasnom menopauzom (poslednja menstruacija nakon 50. godine života).

Rak dojke je često posledica HIPERESTROGENEMIJE, povećanog nivoa estrogena, ženskog polnog hormona u krvi. Žene sa više estrogena u krvi  ranije dobijaju menstruaciju, i kasnije ulaze u menopauzu.

 

Kada žene dođu na pregled, da li izražavaju povezanost svog problema sa dojenjem?

 

Nisam u ambulanti dobila utisak da su žene zabrinute zbog toga, već da su željne znanja da dojenje bude što uspešnije, a beba i majka zadovoljnije.  Kada žene dođu na preventivni pregled pored kliničkog pregleda palpacijom (pipanjem), obučimo ih samopregledu dojke, veštini kako da same redovno pregledaju svoje dojke jednom mesečno. Dajemo i savete vezane za dojke u trudnoći i pripremu za dojenje.

Obučavamo ih pravilnoj nezi kože dojke, upotrebi dezodoransa, o nezi dojke u trudnoći koja je ista kao kod zdrave dojke, ali intenzivnija. Koža dojke se rasteže kako dojke rastu i da bi se sprečilo stvaranje strija,  treba je pripremiti da bude elastičnija masiranjem hranljivim kremama. Za to su dovoljne uobičajene polumasne i hidrantne kreme koje se nanose i utrljavaju u kožu dojke.

Posebno je važna nega dojki kada se žena porodi i počne lučiti gusto, žuto, prvo mleko, kolostrum, pa sve dok se ne uspostavi pravi mlečni tok belog mleka srednje gustine. Tu negu obično sprovode babice u porodilištu savetujući majke na tehniku dojenja, koja u početku može biti  bolnija dok se tok kroz mlečne kanaliće ne uspostavi. Medjutim, kada beba počne intenzivno da sisa, protok mleka se uspostavi prema dinamici koju diktira beba i tada su upale retke. Podoj  se obično nastavlja  na svaka tri sata.

 

 

Šta ih posebno zabrinjava u vezi dojenja i raka dojke? Mastitis, prošireni mlečni kanali nakon dojenja..?

 

Na pregledu mladim ženama objasnimo  da  dojenje i rak dojki uopšte nisu povezani. Tokom dojenja može doći do upale dojke koja ostane kao ožiljak u dojci dugo vremena posle dojenja, možda zauvek. Ovaj ožiljak je masno vezivno tkivo iz koga se ne može razviti  rak. Rak dojke se razvija iz izmenjenih ćelija mlečnih žlezda i mlečnih kanalića.

 

Da li i prosek godina u kojima žene oboljevaju od raka dojke može biti dokaz da dojenje nema veze s bolešću?

 

Rak dojke najčešće dobijaju žene izmedju pedesete i šezdesete godine, iako može da se pojavi i ranije i kasnije.

Pre trideset godina, devedesetih godina prošlog veka,  svaka šesnaesta žena je tokom života obolela od raka dojke. Danas svaka deveta žena tokom života oboli od raka dojke. Bolest je skoro dva puta učestalija.

 

Postoje li slučajevi u kojima dojenje ipak može biti inicijator bolesti?

 

Dojenje ne može biti inicijator bolesti, ali može da utiče da se već postojeća bolest otkrije baš za vreme dojenja, jer je pažnja posvećena dojkama u tom period mnogo veća. Maligna bolest se razvija kroz duži vremenski period, nekad i do deset godina.

Što  se bolest pre otkrije lečenje je uspešnije. Ako se tokom dojenja  napipa čvor koji se ne nestaje  ni nakon dojenja, ako je boja mleka u jednoj dojci izmenjena, ako ima krvi u mleku potrebno je javiti se lekaru. Ultrazvučni pregled dojki će razrešiti dilemu. Najčešće se radi o začepljenom mlečnom kanaliću koji se opipava kao čvor.  Ukoliko nema upale (mesto čvora nije bolno, toplo i crveno) redovnim dojenjem i dopunskim izmuzavanjem mleka čvor će nestati. Ako postoje znaci upale tada se lečenje nastavlja pod nadzorom lekara antibioticima, hladnim oblozima, a u zapuštenim stanjima je potrebna i hirurška intervencija.

 

Koje preventivne savete biste dali majkama koje doje, da se ne brinu da će im dojenje doneti problem ove vrste?

 

Preporučuje se da prvi pregled dojke devojka obavi u period kada stupa u seksualne odnose. Prvi ginekološki pregled i savetovanje treba obaviti i pre prvog seksulanog odnosa.

Kod devojaka je važno da pri prvom pregledu dojke  savladaju veštinu samopregleda. Samopregled se radi jednom mesečno, a optimalni period je pri kraju menstrualnog krvarenja. Za vreme tuširanja, nasapunanim rukama treba preći preko dojke, suprotnom rukom pregledati suprotnu dojku. Pri pregledu je potrebno prepipati i pazuhe.

Jednom godišnje dojke treba da pregleda lekar, do 45 godine života uz pregled se radi i ultrazvuk dojke jednom godišnje, a u starojoj dobi i mamografija po dinamici na dve godine.

Kada mlada žena koja je redovno išla kod lekara i kontrolisala svoje dojke ostane trudna, može posetiti lekara da sazna kako negovati kožu dojke, kako dojiti bebu,  kako prevenirati mastitis upalni proces dojke.

 

Kao onkolog, šta mislite – zašto samo 13% majki u Srbiji doji svoje bebe? Ima li to veze sa strahom od bolešću ili je nešto drugo u pitanju?

 

Zaista je porazna ova statistika. Medicinskih razloga za nedojenje je veoma malo, to su neke ređe bolesti ili pri uzimanju posebne terapije. Ali medicinskih razloga da ovako veliki broj majki odbija dojenje - ne postoji.

Medjutim veliki je gubitak i za majku i za dete ako izabere ovakav put.

Možda je uzrok tome pogrešna interpretacija emancipacije. Često mlada žena želi istu slobodu kao i muškarac, da ne bude vezana za bebu na svaka tri sata, da dete mogu nahraniti suprug, baba ili deda. To je podržano i velikom ponudom bebi hrane na tržištu.

Možda je uzrok tome što mlada majka odbija da doji i mišljenje da njeno telo dojenjem trpi, da će se ugojiti, da će se dojke izmeniti, i da će njena lepota biti narušena, što uopšte nije pravilo.  Zaboravlja se da  prava lepota dolazi iznutra,  iz pogleda, osmeha, radosti koju najviše može da podstakne ljubav izmedju majke i deteta.

Majčino mleko je uvek najčistije, najhranljivije, uvek dostupno, odmah pripremljeno za bebu, optimalne temperature. Dojenje je užitak za majku i mali predah, vreme za odmor i uživanje. Meškoljenje bebe, osmeh i protezanje, priljubljivanje na dojku je poljubac bebe majci koja je uvek željna ljubavi i pažnje. I to je period u kojem primamo najviše ljubavi od svog deteta, iako imamo utisak da je tada najviše dajemo.

 

  Prim dr Đerđi Šarić, onkolog bolnice u Somboru, predsednik Društva za borbu protiv raka Sombor, i NALOR, Elfi saradnica



Uspešno ste se prijavili na newsletter listu. Hvala!